Moja Zenica koja vise ni nalik nije

U Zenici nisam bila tacno od onog avionskog napada na New York.Bas tada bila sam u Zenici.Nije to ni tada moja Zenica bila.Ako poslije toga vise nisam ni isla, zar treba sto dodati.Volim ja nju, u njoj sam se rodila, moju djecu izrodila.Ali ta danasnja Zenica vise nije ni nalik mojoj nekadasnjoj.

Naime po  zavrsenom ljetovanju u Vodicama  jos u Njemackoj smo nastimali da se vratimo sa sarajevskog aerodroma.Samim tim i Zenicu da posjetimo.Nakon tolikih godina..Bile su to one africke temperature u Zenici..oko 40 stepeni.Bio je to zadnji dan juna i prvi dan jula 2012.I SAMO dva dana..

 

 

Kad bih ukratko trebala reci kako je bilo, rekla bih od srca: Ne ponovilo se. Odsjeli smo u rashladjujucem hotelu Dubrovnik, na kaficu isli u slasticarnu Mimoza.I samo taksijem do naseg stana na Jaliji..I ne ponovilo se.Nesto je bilo u  zraku sto doslovno ubiti nas htjelo.Nasa pluca smo godinama ocito ocistili od zenickog zraka i taj zrak tada u julu ..ne ponovilo se.I ja i moj suprug jedva smo cekali bjezati nazad.Obadvoje dobro bolesni.Prvo smo izgubili glas..obadvoje.A onda komplet bolesni...iznemogli.U nasoj Njemackoj oporavljali smo se finih 10 dana.Cak smo prije te posjete malo izdaleka razmisljali po stare dane cesce u Zenicu dolaziti,imamo fin stan u nasoj Zenici.Ali sada definitivno znamo, nema teorije vise o tome...djeci i starijim ljudima ne treba puno da zdravlje naruse.Mi cemo jednostavno podaleko od Zenice biti,a za djecicu Zenice,sta reci.Ni dragi bog im pomoci ne moze.Tuzno pretuzno.ko da je Zenica neka africka,sirotinjska, nikom bitna ,nikom interesantna destinacija postala.sto dalje od nje..Nazalost,ovo dolazi iz moje duse...