Danas sam dosla nazad svojoj kuci nakon 4 sedmice REHA u Schwarzwaldu.Puna utisaka,novih saznanja..Naucila sam sebe vise cijeniti.Naucila sam vazno od nevaznog odvojiti.Naucila sam zivjeti onako kako meni odgovara.Neopterecena sta ce neko drugi da kaze.Misljenja mojih najmilijih vazna su mi,ali isto je vazno i moje licno misljenje.Sto doktorka na zavrsnom razgovoru rece:Ako vam dodju u posjetu vasi prijatelji,vasa familija..ako kazu:uh,bas se zaprasilo,vidi se nisi bila tu mjesec dana,recite joj-im-Tu i tu se nalazi moj pribor za ciscenje,izvoli,pocisti ako ti smeta.Htjela nam je reci da smo sami sebi nakon teske bolesti sada najvazniji,da je sporedno je li kuca blista ko nekad.JER nismo vise ni mi ko nekad.Niti mladi a niti zdravi.Treba osmisliti zivot tako da u njemu uzivas.Da se radujes svakom danu kad se probudis i sama sebi kazes:Zivim te zivote:)
Sve moje drage virtualne prijatelje toplo pozdravljam i porucujem:Zivite zivote :)
Broj komentara: 9:
Pažljivo sam pročitala tvoj post i iskreno se radujem tvom lepom provodu i odmoru a još mi je draže što si shvatila da moraš više poštovati sebe. Veruj mi dok sam čitala tvoje redove, kao da sam sebe pronalazila u njima. I ja sam, kao i ti, sklona da mnogo obraćam pažnje na to šta će drugi misliti o meni, trudim se da svima ugodim, a najmanje sebi. A što je najgore, svi smatraju da ja tako želim i da meni ništa nije teško. A penzionerka sam od svoje 53.god. i naravno još uvek nisam sebe naučila da cenim. Hvala ti na iskrenosti i izvini što sam se raspisala, ali mislim da smo tu vršnjakinje, pa da podelimo nešto zajedničko. Pozdrav iz Požarevca!
Drago mi je da si opet tu i da cemo se citati!!!
Zoro moja zorice :) Sjecam se moja majka bi reci da covjek uci dok zivi.Zato ja nemam problema da nesto pametno poprimim i od mladjih osoba i onih koji su negdje ko i ja po godinama.Iskreno pisem jer samo tako ce OBICNE teme PRESTATI biti TABU teme.Ako se sve otvoreno kaze mnogima ce to pomoci.Barem tako ja mislim.Glupo je biti bolestan i to zatvarati u sebe.Jos cu ja pisati o REHA na Njemacki nacin.Jedno porucujem svima:niko nije postedjen niodkakve bolesti.Bolest dodje nepozvana i izaziva na borbu.Ako svoju "sudbinu" podijelite sa sebi slicnima,vjerujte,lakse je,normalnije.Pozz
Nadam se da si sada puno bolje.. ovo za ciscenje bi trebala malo i na sebe primijeniti :))
Priroda je predivna...
Majo moja .ti si mi nekako skroz utanjila sa pisanjem.A tako te rado citam-ti pripadas onoj mladjoj populaciji od koje mi stariji mozemo da puno naucimo.Znam to iz iskustva.Moji sinovi( obadvojica 30 prevalili) moji su najbolji ucitelji :) Pisi ..citamo se :)
uSvijetu@ drago mi je da si ovdje svratila.Jesam,hvala Bogu ko preporodjena.Bas sam puno naucila u REHA klinici:) Super se osjecam i znas sta je najvaznije u bolesti? Biti optimista,pozitivno gledati n a svijet.Meni je to moja majka rahmetli u genima dala.Svi doktori koje sam sretala u ovih teskih pola godine govorili su mi da s mojim zlatnim osmjehom sve boljke su gubitnici :))e jest da se to ima ili nema..ko i sve drugo,uostalom.Pusa i citamo se.PS:Schwarzwald sam poznavala samo iz divne "Klinike Schwarzwald" ,sa sestrom Gaby & Co.Sad sam bila na licu mjesta i mogu reci nije se ta serija slucajno bas tu snimala.Zaista raj za pluca i raspolozenje :))Uzitak za dusu i oci :)
odavno nisam zavirila na tvoj blog i baš me neprijatno iznenadi kad sam pročitala da si bila bolesna.
ti si meni baš nekako skroz pozitiva žena. čuvaj sebe i zbog sebe i zbog svoje porodice.
Sad si mi na listi pa ću znati kad si objavila novi post i eto me odmah :)
cekerusa@ Neka si me nasla:) A ja tebe pratim u kontinuitetu...iako i ne komentarisem cesto,znaj tu sam..Volim tvoj ceker :) A jeste,bila sam bolesna..nadam se sve je to sada iza mene..Polako se vracam normalnom kolosjeku :)Pozdrav saljem u toplo RajevoSa..a ovdje kod mene,Njemacka sjevernije, cekamo sunce pa da uzivamo u ljepoti proljeca...
Eh neka si se opravila i osjecas se bolje! Ja sam i sama imala napornu zimu, veliku operaciju ali kod mene nema taj REHA , na zalost. Nego je oporavak kod kuce i vjezbe i sam si sebi prepusten. A bas mi falilo tako nesto da budem medju ljudima koji su su u slicnoj situacij kao ja , falilo mi kontakta sa ljudima i osjecaj da me neko razumije. Muz mi je bio jedina podrska i kontakt. Sjedila sam sama u svojoj kuci kraj vatrice u kaminu, s knjigama i tv i laptopom kao prozor u svijet. I sve prosla i pobijedila :)
Sponty, sad idemo novim snagama u nove pobjede :) Puno pozdrava i nadam se da si sad dobro i zdravo !
Objavi komentar