3. srp 2013.

I tako postadoh penzionerka

01.jula napunila sam 65 godina.
I istovremeno penzionerka postala.
Neki dan, u birou za penzije, ovdje u Njemackoj, pita me sluzbenica : a sta ste vi radili do 1992??? Ovdje je LOCH - rupa u godinama.
Kazem joj moju istoriju, rat u mojoj Bosni i dolazak u Njemacku.
Pita me, dalje, jesam li u svojoj domovini radila.
Gdje necu raditi..kazem joj.I jos nesto, tada u mojoj Zenici nije bilo nezaposlenih.Uopste.Svi smo radili.
Rekoh i dokumentovah joj moj staz u mojoj zeljezari.
23 godine.
Gleda ona mene, pa u moje dokumente, pa opet u mene.
Pita..ne idem u ranu penziju.
Ne.Rekoh joj.
Pogleda me opet.
Kaze..izgledate mi puno mladji i njegovaniji nego 65-godisnjaci.
Zivot vas bas mazio!!
Jeste, rekoh ko iz topa.
U najljepsim godinama morala sam iz svoje zemlje ici..u nepoznato.
Ali sve se hvala bogu odvijalo prelijepo.
A...rece..bili ste onda zdravi, tako i izgledate.
Ja opet:
Ma jeste..samo eto sto sam prije 1,5 godinu bila suocena sa dijagnozom rak.I izborila se..nadam se.
Pogleda me pa ko s poslom:
Ma vi juznjaci ste jednostavno jak narod.
Jesmo, slozih se ja. 
Predadoh joj da mi obradi moju bosansku penziju..Rece..to obicno traje duze nego sa Njemackom penzijom.
Znam.Rekoh.Takav je moj narod..mi juznjaci.


Uzivajte i vi u mojem rodjendanskom i penzionerskom cvijecu :)
Ta ne ide se u penziju svake godine :)