01.jula napunila sam 65 godina.
I istovremeno penzionerka postala.
Neki dan, u birou za penzije, ovdje u Njemackoj, pita me sluzbenica : a sta ste vi radili do 1992??? Ovdje je LOCH - rupa u godinama.
Kazem joj moju istoriju, rat u mojoj Bosni i dolazak u Njemacku.
Pita me, dalje, jesam li u svojoj domovini radila.
Gdje necu raditi..kazem joj.I jos nesto, tada u mojoj Zenici nije bilo nezaposlenih.Uopste.Svi smo radili.
Rekoh i dokumentovah joj moj staz u mojoj zeljezari.
23 godine.
Gleda ona mene, pa u moje dokumente, pa opet u mene.
Pita..ne idem u ranu penziju.
Ne.Rekoh joj.
Pogleda me opet.
Kaze..izgledate mi puno mladji i njegovaniji nego 65-godisnjaci.
Zivot vas bas mazio!!
Jeste, rekoh ko iz topa.
U najljepsim godinama morala sam iz svoje zemlje ici..u nepoznato.
Ali sve se hvala bogu odvijalo prelijepo.
A...rece..bili ste onda zdravi, tako i izgledate.
Ja opet:
Ma jeste..samo eto sto sam prije 1,5 godinu bila suocena sa dijagnozom rak.I izborila se..nadam se.
Pogleda me pa ko s poslom:
Ma vi juznjaci ste jednostavno jak narod.
Jesmo, slozih se ja.
Predadoh joj da mi obradi moju bosansku penziju..Rece..to obicno traje duze nego sa Njemackom penzijom.
Znam.Rekoh.Takav je moj narod..mi juznjaci.
Uzivajte i vi u mojem rodjendanskom i penzionerskom cvijecu :)
Ta ne ide se u penziju svake godine :)
I istovremeno penzionerka postala.
Neki dan, u birou za penzije, ovdje u Njemackoj, pita me sluzbenica : a sta ste vi radili do 1992??? Ovdje je LOCH - rupa u godinama.
Kazem joj moju istoriju, rat u mojoj Bosni i dolazak u Njemacku.
Pita me, dalje, jesam li u svojoj domovini radila.
Gdje necu raditi..kazem joj.I jos nesto, tada u mojoj Zenici nije bilo nezaposlenih.Uopste.Svi smo radili.
Rekoh i dokumentovah joj moj staz u mojoj zeljezari.
23 godine.
Gleda ona mene, pa u moje dokumente, pa opet u mene.
Pita..ne idem u ranu penziju.
Ne.Rekoh joj.
Pogleda me opet.
Kaze..izgledate mi puno mladji i njegovaniji nego 65-godisnjaci.
Zivot vas bas mazio!!
Jeste, rekoh ko iz topa.
U najljepsim godinama morala sam iz svoje zemlje ici..u nepoznato.
Ali sve se hvala bogu odvijalo prelijepo.
A...rece..bili ste onda zdravi, tako i izgledate.
Ja opet:
Ma jeste..samo eto sto sam prije 1,5 godinu bila suocena sa dijagnozom rak.I izborila se..nadam se.
Pogleda me pa ko s poslom:
Ma vi juznjaci ste jednostavno jak narod.
Jesmo, slozih se ja.
Predadoh joj da mi obradi moju bosansku penziju..Rece..to obicno traje duze nego sa Njemackom penzijom.
Znam.Rekoh.Takav je moj narod..mi juznjaci.
Uzivajte i vi u mojem rodjendanskom i penzionerskom cvijecu :)
Ta ne ide se u penziju svake godine :)
Broj komentara: 7:
Sa srecom u nove radne (Citaj- penzionerske) pobjede!
Srecan rodjendan i odlazak u penziju. Ja sam jos daleko od toga a i kako povecavaju granicu za penziju nisam sigurna da cu ziva docekati da podjem u penziju. Predposatvljam da su penzije u Njemackoj ipak solidne i da se moze poci i na po koje putovanje a sad cete imati i vise vremena za blog, kuvanje, porodicu, prijatelje i sve ono za sta do sada niste imali. To treba shvatiti kao novi pocetak i to pocetak jednog spokojnijeg perioda bez stalne zurbe. Ja sebe cesto uhvatim kako kazem cerkici hajde poziri da zavrsis domaci da mozemo napolje, pa pozuri zavrsi sa igrom da se ide kuci na tusiranje i spavanje, ujutro pozuri digni se da ne zakasnis u produzeni. Stalno nekud zurimo i bas mi dodje nekad da odem u penziju ali za to mi treba jos nekih 27 godina smrc.
Hvala Jasna :) Da znas da svake godine svoje ljepote imaju. Treba samo uzivati u onome sto ti godi.A penzionerski dani stvoreni su za to. Samo gledam i planiram gdje cemo ja i moj suprug da idemo.Puno toga smo obisli, puno toga ima jos.Boze zdravlja.Veliki pozdrav u meni dragu Australiju :)
irenalana@
Hvala na lijepim rijecima i zeljama.
Ja u tvojim godinama nisam bas o penziji ni razmisljala, jer u zivotu sve ide svojim tokom i na puno toga ne moze se uticati.U tvojim godinama ja sam imala moja dva djecaka, stariji sin imao je 12 a mladji 8 godina.Uzivala sam u njihovim nestaslucima, bas uzivala.Jer djeca zacas porastu,ostanu nam samo sjecanja.Nisam voljela moju djecu nikome davati a ja da idem na zurke, vecere, zabave.Htjela sam bas da uzivam dok su mali.Jer sve se moze nadoknaditi poslije.Ja sada uzivam bas punim plucima, u civilizovanoj zemlji sa normalnom penzijom..imamo mi i podrsku nasih sinova, danas jako uspjesnih mladih strucnjaka skolovanih u Americi i Njemackoj.To je velika sreca za roditelje svojoj djeci pruziti da se skoluju i postanu sto zele.A onda se kockice slazu svaka na svoje mjesto.Mi puno putujemo, sada jos vise, nikakvih prepreka nema, mozemo izabrati vala i najatraktivniju destinaciju i onda samo se spakovati i uzivati.Njemci kad su u penziji zimski period od 2-3 mjeseca provode na spanjolskim ostrvima, gdje vjecna lijepa klima je.I mi to vec praktikujemo.Samo jos da nas zdravlje sluzi .A ti uzivaj u kcerkici, bit ce vremena za sve.Samo se treba dobro i pametno organizovati. Lijep pozdrav.
Srećan ti odlazak u penziju i od ♥ ti želim da je dugo godina koristiš i da uživaš u putovanjima koje, kako vidim, obožavaš. Ja sam otišla u penziju sa 53 god. starosti i 35 god. radnog staža. Radila sam u KPZ Požarevac, sa Ekonomskom školom i imala sam beneficirani radni staž (na 12 meseci dobijala sam još 4 meseca) tako da sam otišla u penziju kao relativno mlada. Puno pozdrava iz Požarevca!
Cestitam draga Sponti!!! Da je meni u penziju, a fali mi samo jos 20 i kusur godina :(
Pridružujem se čestitkama draga, sada tek sledi uživanje i puno vremena za ono što volite a zašta vam je uvek manjkalo istog.
Ako imate volje i želje, volela bih da svratite do mene Da se igramo: http://nastinipeksimeti.blogspot.com/2013/08/da-se-igramo.html
Objavi komentar