Odavno se kanim ovaj post napisati..
U zivotu cesto kazemo kako smo eto to i to uradili,ciljeve zadane postigli ili dostigli..A sve to propraceno je jednom neminovnoscu.Naime dani koji za nama su nemaju reprizu.Sto bilo bilo je i tacka.Iz moje tacke gledista to izgleda otprilike ovako.40 godina u njegovanom i odnjegovanom braku sa dragim mi mojim suprugom..Upoznali smo se kao i mnogi iz nase generacije u ranoj mladosti.To znaci do 30-te godine zivota vec smo imali dvoje djece,jedno je vec bilo poodraslo za predskolsko obdaniste..Brak vec temelje svoje bio dobio.A onda kroz zivotnu borbu.Sa usponima i padovima.Kucili smo nas dom sa ljubavlju,u svaku stvarcicu nesto nase unosili..A onda je dosao taj,da oprostite,jebeni rat.Mi "izmjesani" u braku nikud pripadali nismo..i morali smo otici tamo gdje takvih izmjesanih ima ,zapravo,i ponajvise.Na zapadu ste anonimusi,poneka srodna dusa imala je sluha da vasu zivotnu pricu i saslusa,da pokusa razumjeti..jer to je najteze..razumjeti nesto sto ne znate ni objasniti..Ostavili smo sve sto imadosmo i u tudjem svijetu pocesmo od pocetka..Kuciti se po drugi put nije ni blizu onoga prvog puta.Sad smo se kucili da imamo sto osnovno nam treba.Na dizajn i slicno gledali nismo.A onda skucivsi se ponovo,nabesase se godine.Novih 20 godina u novim okolnostima.Nakupise se i nase godine,pa onim 30-tim iz domovine dodadose se novih :) 30 jos.Sa 60 godina sve je drugacije,vama i vasim najdrazima najbitnije je da vas zdravlje sluzi.Ali i sve ostalo uz to sto ide.Sada nakon 20 godina raubovanja svih mogucih tehnickuh i inih pomagala sto zivot cine jednostavnijim dodje vrijeme da eto sve se to opet obnoviti mora..Otkazuje sve jedno po jedno..Ves masina,susionik,frizider,pegla,masina za sudje,sporet,TV..Ja slovim za dobru domacicu jer strucnjaci kazu ako sve te gore navedene stvari funkcionisu 20 godina(to je gornja granica) e onda je domacica bas pazljiva,cuva tesko stecene stvari..Ali eto rekoh otkazuju jedna po jedna.Pa kupismo novi frizider(ovi danasnji su ko ormar za spavacu sobu:))Eh da sam ga prije imala..Pa tako i TV..i da ne nabrajam....Mogu reci da se prije fama stvarala oko tih kucnih pomagala.Pa tako pamtim silne popravke ves masine..Ovdje to niko vise ne popravlja.Kazu da danasnji TV ..oni sa HD kvalitetom slike...uopste se i ne popravljaju!!Kupili smo takav i momak nam fino objasni.Kaze kupite mu i garanciju produzenu za 5 godina(za takav dobar TV to kosta 100€) i onda u tih 5 godina ako mu sta i bude,nema repariranja,nego dobijate novi TV novije tehnologiji u klasi vaseg kupljenog TV...Da je bilo tako prije..Eeeeh u mojoj Zenici..Djecica mala,masina radila svakodnevno,a ocito skalamusena pa kvarila se.I dok se to popravi prala sam na ruke....
zasto ja ovo sve pisem.Pa zato sto to tako u zivotu dodje.To kucenje drugi put,u mom slucaju treci put.Kad se kucite sa 20 godina,uvijek postoji ono" kad drugi put budemo kupovali kupit cemo skuplje,kvalitenije..A onda kad eto sa 60 godina se kucite,eee tada u zraku negdje ostaju rijeci poput tih izgovorenih sa 20 godina.Sada vam iznad glave promicu recenice:Daj boze da nas slusaju te stvari dok zivi smo....jer ako i budu trajale ko prosle,znaci 20 godina..a mi eventualno budemo jos zivi( sto znaci sa 80 godina i kusur) e boga mi ne vjerujem da se iko kuci u tim godinama..Djeca moja kazu mama mani se takvih razmisljanja..Ma manila bih se ja rado,al godine ne daju..Na zivot sam uvijek gledala sirom otvorenih ociju,znala sam da nista slucajno nije,da nista s neba ne pada...
Ovo ispade ko neka retrospektiva zivotna..ali stvarnost je to.Volim ja moj novi pametni TV..prekrasni i ogromni frizifder ( u sali mu tepam moj magazin)..ali istodobno znam sve najbolje odavno je iza mene..Ne predajem se lako,ali godine pritiscu i takve ko sto ja sam.
Vjerujem da ce puno vas ovaj moj post procitati.Dugacak je,ali puno je i 63 zivotne godine i 40 bracnih godina..Krace nije moglo.
Pozdrav svima dobronamjernicima moga bloga.
Broj komentara: 14:
Divna prica o zivotu .Poucna .I moji roditelji su tu skoro proslavili 41 godinu braka.I stavri eh to je sve prolazno ali imati nekog pored sebe to je vec nesto vredno ziveti;)
U mnogim tvojim linijama sam se i sama nalazila...Ipak mislim da su ljudi svakog dana bolji i da je zivot nekako laksi. (Mozda mozemo zahvaliti iskustvu i godinama iza nas)
Divna prica, neka nisam jedina koja tako misli. Prvi put sam toga postala svjesna kada su moji starci kupili novi auto i moja mama kaze 'eto to nam je zadnji auto!'. Tu sam ostala paf, ali istina je, nece sa 85 ponovo kupovati novi automobil:( Inace su i moji starci (par godina su stariji od vas) imali bas isti put, samo u Sa, ne u Zenici. Svaka vam cast svima da ste sa 50 uspjeli ponovo startati i docekati se na noge.
Sada je sve postalo potrosna roba, meni nekako nedostaje ono postovanje spram stvari koje si tesko stekao, sada se jedva moze naci majstor da ti popravi bilo sta (ako i ima takvih, to su onda zaposleni u servisima firmi od kojih si kupio aparate i ugl. nema popravke, nego zamjena).
Sponty izgleda ipak postoji jedina tehnicka stvar koja mene zanima - frizider! Super vam je, ja bih rado takav, ali pored stana od 100 'kvadrata'/2 osobe ja nemam mjesta za tako nesto?!? Imam neki ugradbeni prcoljak u kome cim imam goste nema mjesta ni za sta (iako smo takav mali frizider imali kada sam bila mala i to za 4 osobe i bio je sasvim dovoljan - to je tada bilo normalno).
Dzoli draga,upravo tako..jako je bitno po starost imati srodnu dusu uza se.Mi imamo zaista dva divna sina,ali oni zive svoje zivote i mi im ne zelimo dodatni teret biti.osim toga najbolje se razumiju ljudi istih ili pribliznih gdina.Ja i moj suprug bas smo u prvoj liniji veliki jarani..jarancine..Disemo jedno za drugo...Moj je suprug vitalan nevjerovatno..I dan danas pored njega ja nikad ni kilu cega ne nosim.Stara skola-zena je dama:)))Tu su muskadini da kavaljeri budu.A on je moj kavaljer 40 godina...
Jasna@
U pravu si..zivot je lagodniji,komotnije zivimo.Ja bas uzivam u mojim godinama..Nikad nisam imala toliko vremena za sebe samu...Citala sam skoro jednu americku studiju na temu od cega ljudi danas umiru..Pa kazu da samo 25% populacije umire prirodnom smrcu,od starosti..istrosenosti.Ostale populacije sami sebi "izaberu" kad i kako ce umrijeti..Gojazni ljudi sami su sebe "utovili"..Pusaci sami svoja pluca na riziko stavili..i tako redom...Hvala da si posjetila moj blog i ugodan dan ti zelim:)
Prekrasna priča i baš mi je drago što si je podijelila sa nama:)
Znam sve, sve sam to prošla i još uvijek prolazim. Za razliku od tebe ja se još nisam ni skućila i ne znam hoću li ikada. Ali, u fazi sam: baš me briga za sve, snalazim se s onim što imam:) To donose godine.
Stvari u mojoj kući su s raznih strana, jedino sam uspjela kuhinju srediti a sve ostalo možda stignem?! Ko zna šta mi još život nosi. Najvažnije je da smo svi zdravi i živi!
melrose@
Kad smo kod kola..Nasa Toyota slusa nas ko satic..nikad joj nista,samo redovna servisiranja.Ali "ostarila" ko i gazde joj.Muz kaze neka je dok traje...A sinovi predlazu da kupimo nesto novo,nesto sto nam pase.Moj muz jako dobro zna sto hoce..ali eto oteze.A ja vec u nekom cosku moga vitalnog mozga imam spremljen papiric sa "posjetnicom":Bit ce to nas posljednji auto.Jer to je to..stvarnost,zivot.
A frizider..zaista je super.Kupili smo ga putem internet sluzbe fantasticnog OTTO -a..imaju sirok izbor svega,imaju savrsen servis...opciju 24 sata liferovanja...garancije produzene..Odnesu stare aparate,odnesu kartonazu paketa..I nacin placanja za svacije domacinstvo :)
A mjesto se moze naci..i moj sin sa 100 kvadrata ,kaze nema mjesta !!! a volio bi jos jedan takav frizider( danas pametni ljudi imaju po dva takva frizidera) pa ne moraju gubiti vrijeme trckaranjem po prodavnicama...Kazem mu ja,mom sinu,nadji mu mjesto,posavjetuj se sa drugovima arhitektima..Smijao se i kaze,moja pametna mama..
Snjezo moja @
Razumijem te potpuno..Samo smo mi ovdje u Njemackoj imali sansu odmah da radimo,moj je muz prvoklasni ugostitelj sa Opatijskom diplomom :) i za njega nije bilo problema.Tako smo uspjeli sinove iskolovati,u Americi se fakultet placa za stance..Muz i danas radi..nije mu tesko i priusti nam ugodan zivot...Ponosna sam na njegovu vitalnost i cestitost..sa 60 godina ne kaze ni da je umoran..a kaze poceo je sa 17 godina tanjire nosati..jeste,u pravu si,sada je najvaznije zdravlje..Samo zdravlje njegujemo ili ne njegujemo citav zivot..Pa po starost imamo ili nemamo kojekavih problema i bolescina.A tu je i majka genetika.Dominantna nad svim...Veliki pozdrav i ugodan ti dan :)
Sta ja da kazem..kucila sam se 4x, Hrvatska,Bosna,Srbija,Australija..sveimas i preko noci to nestane,sa svime time je nestalo i nase (pogotovo muzevljevo,sa 4 operacije stomaka,jednom koljena i sada ceka na drugu jako tesku operciju)zdravlje,ali ne damo se.
Jos imamo sitne djece i treba mu pomoci koliko se moze,a stvari,e tu je mm jako zeznut,radije nece imati nego da kupi sto mu se ne svida,a radit ce do besvijesti ,samo da je ono sto njemu odgovara,pa kada je nakon par godina vidio da svemu dode kraj,da ni skuplja stvar nije bolja od one jeftinije,malo omekani,zazmiri na jedno oko ,pa prode i ono sto je preko potrebno i ne toliko skupo.
Zdravlje nam je najpotrebnije,a sve ostalo nema neku vrijednost,a mi smo snalazljivi ljudi i sve znamo iskoristi.
Uzivajte zivot je jedan !!!!!
Mirjana@ Kad covjek mlad je,ne razmislja o zdravlju,bolje receno o bolesti.Jer mladost podrazumjeva i zdravlje.I onda kad sve pregrmimo,dodju i godine..neminovno.a onda vam ko najbitnije zdravlje..ne ono ko u mladosti,to je istroseno i potroseno.Nego da ste pokretni,mobilni,da ne ovisite o tudjoj pomoci,da mozete otici i tamo gdje niste kad mladi bili..i tako dalje i tako dalje....Draga ruzo tvom suprugu zelim uspjesnu operaciju i oporavak poslije.Cuvajte se i uzivajte u svakom danu zivotnom :)
Divna istinita, dirljiva, ali za našu generaciju i samo nama razumljiva priča... svi koji smo prošli te strahotne 90-te godine, odlično znamo o čemu pričaš, jer smo slične živote živeli... i još uvek živimo slične živote, a starost neizbežno stiže... :)
Eh da sve je to tako kako kazes ! Ja sam u mladosti bila lutajuci tip, bilo mi vazno da imam posao, porodicu na okupu i prijatelje oko mene. Tako da prije rata i nisam se nesto puno bila skucila, ali opet sam dozivila veliki gubitak :(
Dosla sam u Svedsku i tu sam se pocela kuciti sa muzem Svedaninom. Sad imamo veliku kucu i svega toga od najnovije tehnike, ali meni je to nekako puno! Ja bih volila manu kucu i manje stvari i vise slobodnog vremena, jer kuca svoje trazi a moje zdravlje i snaga nisu vise najbolji. Muzu ne mogu sve prepustiti. i Tako ...uvijek nesto ! Tako je to u zivotu , bas :) Pozdrav !
Slažem se sa tvojim razmišljanjima...nije to bivalo lako i svaka vam čast na trudu i na borbi. Ja znam koliko je danas meni potrebno da steknem i nešto malo, a hvala bogu živim u zemlji gde se govori moj maternji jezik i nema rata.
Međutim, sve na ovom svetu ima rok trajanja!
Za sve te tehničke uređaje i mašinerije (koje više zauzimaju prostor i troše energiju, koju naraFski treba platiti) još i možeš upotrebiti garanciju.
A, da li iko dodeljuje garanciju za život?
Ne muči se pitanjima dokle će šta trajati, hoće li biti para za novo...
I da imaš 20 godina garancije na tehnički uređaj niko ti neće dati garanciju da se sutra neće desiti neka katastrofa (kao u Japanu) i čemu onda garancija?
"Život je most. Ne gradi kuću na mostu."
Jako cenim radne ljude, i sama sam takva da želim da budem od koristi (uvek, čini mi se) ali s' godinama shvatih da na ovom svetu postoji nešto što se zove "potrošačko društvo/filozofija". Naši stari živeli su i bez friza, pegle, mikrotalasne, friteza, Ipoda... ali su ŽIVELI i mi od njih potekli. Zato, lepo je imati potpuno opremljenu i funkcionalnu kuću ali još lepše je mirno spavati u njoj sa svojim voljenim bićima:)
Šaljem ti veliki zagrljaj:)
jacamaca@
rijeka@
nale@
Hvala da ste svratle kod mene..A zivot ko zivot,cesto slican i jos cesce razlicit,specifican za sve nas.Sto bi moja majka,rahmetli,reci :Boze zdravlja..
Pusa svima i veliki zagrljaj sto nale slatko rece :)
Objavi komentar